Background Image

Štetočina zvana čovek: Da li ćemo uništiti polovinu vrsta do kraja veka?

Eko kutak

zivotinje.rs — Objavljeno u Eko kutak dana Utorak, 2 Februar 2016

Gotovo polovina živih vrsta na Zemlji mogla bi da nestane do kraja ovog veka, a krivac za to će biti čovek. "Šesto masovno izumiranje”, koje bi moglo da se meri sa izumiranjem dinosaurusa pre 65 miliona godina, kada je planetu pogodio asteroid, ovoga puta će izazvati ljudi.


Tako barem u svojoj knjizi “Šesto izumiranje” piše Elizabet Kolbert, koja tvrdi da čovek nehotice odlučuje “koji će putevi evolucije ostati otvoreni, a koje će se zauvek zatvoriti”. Nijedno drugo živo biće nema tu moć koja će, na nesreću, postati naše večito zaveštanje.

Autorka analizira ljudsko poimanje izumiranja, počev od 1740, kada je prvi put izneta teorija o masovnom izumiranju, pa sve do današnjih dana, piše Biznis Insajder.

Naučnicima je trebalo mnogo vremena da shvate da mogu da nestanu čitave vrste. U starim životinjskim ostacima, prepoznavali su postojeće vrste. Kada su 1739. prvi put pronađene kosti mastodona, naučnici su pošli od pretpostavke da je reč o dve različite životinje: slonu i nilskom konju.

Tek kada je francuski prirodnjak Žorž Kuvije zaključio da kosti potiču iz “sveta koji je prethodio našem”, naučnici su počeli da razmatraju mogućnost da je nekada postojala vrsta koja je u međuvremenu nestala. Zbog toga je važno da budemo svesni da uticaj čoveka može izazvati ozbiljne posledice na planeti.

Kolbertova smatra da bi klimatske promene mogle biti jedan od glavnih uzroka šestog masovnog izumiranja, ali i savremena poljoprivreda i ubrzan rast stanovništva. Globalno zagrevanje, širenje invazivnih vrsta u različitim oblastima i podsticanje širenja ranije lokalizovanih gljivica i virusa uništavaju život oko nas.

- Nijedno živo biće nikada ranije nije menjalo život na planeti na ovaj način, ali je bilo drugih, sličnih događaja. Veoma, veoma retko u dalekoj prošlosti na našoj planeti su se događale promene, koje su bile toliko dramatične da je diverzitet živih vrsta naglo opao. Pet ovakvih događaja je imalo katastrofalne razmere, tzv. ‘Velikih pet’. Ono što deluje kao neverovatna slučajnost, verovatno uopšte nije slučajno: istorijat tih događaja ponovo dospeva u središte pažnje baš u trenutku kada ljudi počinju da shvataju da oni stvaraju uslove za sledeći takav događaj - navodi Kolbertova.

Uprkos sve većem broju naučnika koji veruju da je čovek taj koji će izazvati sledeće izumiranje, ljudi iznenađujuće malo čine da ga spreče.

- Procenjuje se da će nestati jedna trećina svih korala koji stvaraju grebenove, trećina slatkovodnih mekušaca, trećina ajkula i raža, četvrtina sisara, petina svih gmizavaca i šestina životinja - navodi Kolberova. Ukoliko odmah nešto ne preduzmemo, između 30 i 50 odsto ukupnog života na Zemlji moglo bi da nestane do kraja veka.

Pogledajte sve tekstove →